3. decembar, danas je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom (video)

Na današnji dan udruženje pokreće inicijativu za osnivanje Kancelarije za osobe sa invaliditetom.

Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara "Parakvad VŠ" pokrenulo je inicijativu za osnivanje kancelarije za osobe sa invaliditetom, koja bi se bavila unapređenjem položaja lica sa invaliditetom sa prebivalištem na teritoriji Opštine Vršac i regiona.

Cilj ove Kancelarije unapređenje položaja OSI i njihovih porodica u zajednici kroz mapiranje OSI, njihovog položaja i potreba u lokalnim zajednicama, podizanje svesti o inkluziji OSI u društvene tokove zajednice i omogućavanje pristupačnosti servisima i službama od opšteg značaja za OSI.

- Takođe, kancelarija bi pratila i konkurse i sarađivala sa potencijalnim domaćim i stranim donatorima, prikupljala bi podatake za izradu godišnjeg programa sprovođenja Akcionog plana pristupačnosti i angažovala bi se u izradi softverskog programa za vođenje evidencije pristupačnosti.

Kancelarijom za osobe sa invaliditetom Vršac će postati primer ostalim gradovima.

- Za Opštinu Vršac biće ostvarena obostrana otvorenost u komunikaciji, jer bi sve aktivnosti bile usmerene ka osobama sa invaliditetom. Odgovori bi im lakše biti dostupni i mogli bi da rešavaju probleme zajedno sa lokalnom samoupravom. Na raspolaganju bi im bio diplomirani pravnik, pripadnik osoba sa invaliditetom i socijalni radnik sa licencom za podršku porodicama osoba sa invaliditetom.

Podršku inicijativi "Parkvad VŠ" dali su Unija žena SNS i Opštinski odbor SNS Vršac. Predsednica Unije žena SNS u Vršcu dipl. prav. Nataša Ćirić i master dipl. def. Tatjana Nikolić istakle su da bi kancelarija značila maksimalnu podršku uključivanju osoba sa invaliditetom u društvene, ekonomske i političke tokove lokalne zajednice, sa jednakim mogućnostima za sve.

- Osnivanjem ove kancelarije unapredio bi se položaj naših sugrađana, osoba sa invaliditetom i omogućio bi im se pristup relevantnim informacijama o njihovim pravima i mogućnostima, kao i programima vezanim za zapošljavanje, obrazovanje, kulturu, sport, transport, zdravstvenu zaštiti, finansijsku podršku, pa čak i informacije kako i na koji način mogu da provode svoje slobodno vreme, rekla je Ćirić.

Nikolić je dodala da postupak osnivanja ove Kancelarije nije ni skup ni komplikovan, a imao bi višesktruki značaj.

- Ova Kancelarija omogućila bi kvalitetniji život naših sugrađana, osoba sa invaliditetom, podršku njihovim porodicama i lokalnoj zajednici, a Vršac bi bio primer dobre prakse društvene brige o našim sugrađanima koji imaju status osobe sa invaliditetom, rekla je Nikolić.

Doprinos unapređenju stanja u oblasti u kojoj se program Kancelarije realizuje:

• Povećan stepen inforimisanosti o pravima OSI i njihova promocija u okruženju.

• Dostupne usluge u zajednici i smanjena potreba za zbrinjavanje OSI u ustanovama socijalne zaštite.

• Zajednica prepoznala potrebe za uvođenje uluga za OSI.

• Podstaknuto, inicirano osnivanje socijalnog preduzeća za OSI i zapošljavanje OSI.

• Kvalitetno iskorišćeno vreme u adekvatnom prostoru kroz prilagođene aktivnosti.

• Preduzete inicijative za samostalno prevazilaženje društvenih barijera.

• Prepoznati lični kapaciteti i potrebe preduzimanja određenih aktivnosti radi povećanja ličnih kapaciteta.

• Razvijaju veštine samostalnog života OSI.

• Osećanje bezbednosti u odnosu člana porodice.

• Povećan životni standard porodice (psihološko rasterećenje porodice)

{youtube}t1omahF6C_8{/youtube}  

{youtube}UZNu3AQmQW0{/youtube}

U svetu se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije invalidna lica čine 10 odsto stanovništva. U Srbiji živi više od 700.000 osoba sa invaliditetom, a više od 70 odsto njih je siromašno. Mnogo veći problem je svest građana i predstavnika lokalnih zajednica koji često ne podržavaju dovoljno osobe sa invaliditetom i njihove organizacije. Kada je reč o regulativi organizacije su unapređene i sinhronizovane sa evropskim zakonodavstvom, ali se u praksi propisi nedovoljno primenjuju.

Pomenute barijere doprinele su siromaštvu osoba sa invaliditetom, oni su višestruko ugroženi. Nedostupnost obrazovnih institucija u prethodnim decenijama je onemogućila njihovo obrazovanje i zastarela su zanimanja kojima mogu da se bave, a takođe njihov broj je ograničen.

Potrebno je popraviti sadržaj obrazovnog programa i profile stručnosti prilagoditi zahtevima savremenog tržišta. Siromaštvo je posledica dodatne materijalne opterećenosti porodice koja ima za člana osobu sa invaliditetom, takve porodice uvek imaju dodatne troškove oko rehabilitacije, nege, lekova i pristupačnosti, takođe treba kroz set drugih zakona izmeniti i dopuniti povećanu materijalnu podršku porodici. Svako uklanjanje tih barijera i podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja osoba sa invaliditetom i članova njihovih porodica bi u mnogome doprinelo smanjenju siromaštva.

Položaj porodica dece sa invaliditeom je država u velikoj meri unapredila novim Zakonom o socijalnoj zaštiti kroz razvoj socijalnih usluga podrške, što je nephodno kako bi se dete zadržalo u prirodnom okruženju i kako bi roditelji mogli da obavljaju svoju profesionalnu ulogu da bi održali egzistenciju.

Osobe sa invaliditetom suštinski su najveća manjina u Srbiji, vrlo često su za ostatak društva nevidljivi, a ipak se svakodnevno susreću sa otvorenom ili prikrivenom diskriminacijom.

Prema podacima Nacionalne sluzbe za zapošljavanje (NSZ), na evidenciji te službe nalazi se  oko 23.000 osoba sa invaliditetom, od čega 7.500 žena. Taj podatak u poređenju sa ukupnim brojem osoba sa invaliditetom slikovito prikazuje nisko učešće tih građana na tržištu rada. Država i društvo imaju obavezu da poboljšaju položaj osoba sa invaliditetom, potpisan je čitav niz međunarodnih dokumenata koji nas na to obavezuju.

Zakon o prefesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju koji precizira obaveze poslodavaca da na određeni broj zaposlenih zaposle i jednu osobu sa invaliditetom, primenom zakona o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, ravnopravnosti polova osigurano će unaprediti položaj tih građana. Osobe sa invaliditetom, izuzev ratnih vojnih invalida, u većini slučajeva nemaju druga primanja, osim porodične penzije i prava na tuđu negu i pomoć, što je vrlo često nedovoljno za život.

Pored društvenih i finansijskih prepreka, osobe sa invaliditetom vrlo se često susreću sa fizičkim preprekama, zbog čega im je izuzetno teško da se uključe u uobičajene društvene tokove.

Pravne prepreke takođe nisu zanemarljive, jer su procedure za dobijanje neophodnih pomagala, između ostalog i specijalnih vozila izuzetno obimne, pa te propise nakon ratifikacije Evropske povelje o pravima osoba sa invaliditetom očekuje reforma. Ozbiljnija studija pokazala da je za društvo isplativije da se osobama sa invaliditetom omogući da se obrazuju, samim tim i zapošljavaju i zarađuju, nego da im se daje socijalna pomoć.

Problem je u stavovima i predrasudama društva, kao i u fizičkoj, arhitektonskoj i drugim oblicima nepristupačnosti, tako da je potrebno da se otpočne sa procesom inkluzije još od predškolskog obrazovanja.